LJUBOMORNI MONSTRUM NAPRAVIO MASAKR U ŽITIŠTU! "Kalašnjikovom" rešetao sve po kafiću, ubio petoro, ranio 20 ljudi - DESET GODINA OD STRAVIČNOG KRVAVOG PIRA
Dodajte Kurir u vaš Google izborNa današnji dan navršava se decenija od jednog od najtežih masovnih zločina u Srbiji. U noći između 1. i 2. jula 2016. godine, u bašti kafića u Žitištu ubijeno je petoro ljudi, dok je više od 20 osoba ranjeno.
Krvavi pir dogodio se 2. jula 2016. godine oko 1.40 posle ponoći, kada je Siniša Zlatić, naoružan automatskom puškom "kalašnjikov", otvorio vatru na goste kafića "Late Makijato", u kojem se te večeri okupio veliki broj ljudi zbog tradicionalne manifestacije "Pile fest".
Prema rezultatima istrage, motiv zločina bila je patološka ljubomora. Zlatić je u kafiću zatekao bivšu suprugu Dijanu Zlatić u društvu prijatelja Stevana Jojića. Nakon toga otišao je do svoje kuće, uzeo automatsku pušku koju je nelegalno posedovao, vratio se u kafić i započeo pucnjavu.
U napadu su ubijeni Dijana Zlatić, Stevan Jojić, Vladimir Mijatović iz Žitišta, Jovana Popović iz Banatskog Karađorđeva i Vladimir Kosović iz Ravnog Topolovca.
U pucnjavi je ranjeno više od 20 osoba, a 16 najteže povređenih zbrinuto je u zdravstvenim ustanovama u Beogradu, Novom Sadu, Sremskoj Kamenici i Zrenjaninu.
Veći broj žrtava sprečili su prisebni gosti i zaposleni u kafiću, koji su uspeli da savladaju napadača i oduzmu mu oružje do dolaska policije. Zlatić je ubrzo uhapšen.
Deset godina kasnije, masakr u Žitištu ostaje jedna od najvećih tragedija u novijoj istoriji Srbije. Na godišnjicu ovog zločina, porodice i prijatelji stradalih, kao i meštani Žitišta, ponovo se sećaju pet nedužnih života prekinutih u samo nekoliko minuta i tragedije koja je zauvek promenila ovo banatsko mesto.
Zlatića niko ne posećuje
Siniša Zlatić izdržava maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora. Kako je Kurir ranije pisao, otkako mu je preminuo otac, više ga niko ne posećuje, čak ni njegov rođeni brat.
Dok je bio živ, njegov otac Radoslav je retko pristajao na razgovor sa novinarima, a svaki put kada bi progovorio, bilo je jasno da mu se glas lomi između ljubavi prema sinu i užasa zbog onoga što je uradio.
- Ne znate vi kako je svaki dan buditi se sa tom mišlju, ja da mrzim to dete i da se sudim sa njim, bio bih još veći zločinac - govorio je za medije kroz suze, objašnjavajući da ne želi da pravda postupak svog sina, ali ni da se odrekne očinske uloge.
Govorio je da "nosi taj teret dok je živ" i da se ne plaši ni osude, ni pretnji, jer, kako je tada isticao, nije on povukao oroz u bašti "Makijata". Meštani ga pamte kao čoveka koji je u jednoj ruci nosio ime sina masovnog ubice, a u drugoj kese iz prodavnice, pokušavajući da živi dan po dan u mestu koje više nikada nije bilo isto.
Krišom obilazio unuka
Sin ubijene Dijane posle masakra je ostao da živi sa majčinim roditeljima, ali sa očevom porodicom, kako navode meštani Žitišta, nije imao kontakt. Njegovi baka i deka godinama su ponavljali da "vreme ne menja ništa" i da ih u životu drži samo unuk.
Radoslav je, međutim, svoju ulogu dede nosio iz senke. U jednoj od retkih ispovesti za medije priznao je da krišom ide na unukove treninge, i da ga, sa distance, posmatra kako igra fudbal, samo da bi ga video, ne prilazeći mu i ne narušavajući odluku porodice da kontakt ne postoji.
- On neće da ih vidi i to je njegova odluka, uništio je sve slike sa ocem - pričali su kasnije rođaci sa Dijanine strane, ističući da dete ne želi ni fotografiju kao uspomenu na čoveka koji mu je oduzeo majku.
U tom trouglu bola, između sina ubice, roditelja ubijene snaje i dečaka koji odrasta sa sećanjem na noć u kojoj mu je život promenjen, Radoslav je zauzeo mesto na margini. Nije imao reč utehe da ponudi porodici svoje bivše snaje, a sopstvenog sina video je tek nekoliko puta, u prostoriji za zatvorske posete.